U Beogradu je u periodu od 20. do 27. avgusta 2018. godine održan XVI međunarodni kongres slavista, najvažniji naučni skup u ovoj oblasti u svetu, na kome je učestvovalo preko 1000 slavista iz 43 zemlje. Ovaj kongres je prvi Međunarodni slavistički kongres koji se posle 70 godina održava u Beogradu. Beograd je sedam dana bio središte svetske slavistike.
Međunarodni kongres slavista organizuje se svakih pet godina od 1929. godine kada je održan prvi kongres u Pragu. Godine 1939. Aleksandar Belić, koji je u to vreme bio predsednik SANU, rukovodio je pripremama za III Kongres slavista koji je trebalo da se održi u Beogradu. Iako je sve već bilo pripremljeno, kongres nije održan zbog početka Drugog svetskog rata.
Na kongresu, na kome su učestvovali vrhunski svetski slavisti, odato je priznanje akademiku Aleksandru Beliću, a njegovi potomci prisutvovali su na ceremoniji otvaranja. Tokom kongresa bilo je viže od hiljadu nastupa i izlaganja. Priznati naučnici predstavili su svoje referate, održani su okrugli stolovi, kao i tematski blokovi sa temama iz lingvistike, dijalektologije, leksikologije, književnosti, ali i folklora i slovenske mitologije. Na kongresu se govorilo i o sadašnjem stanju slovenskih jezika, njihovim uzajamnim vezama, uticaju slovenskih književnosti jedna na drugu kroz istoriju i danas, ali su takođe pokretana i aktuelna pitanja poput internet-resursa slovenskih jezika, računarske i korpusne lingvistike.
Na kongresu slavista bile su četiri sekcije: 1. jezik; 2. književnost, kultura, folklor; 3. pitanja slavistike; 4. specijalne teme kongresa: dvesta godina Srpskog rječnika Vuka Stefanovića Karadžića i Vukov značaj u slavistici, Aleksandar Belić u istoriji slavistike, kao i završetak Prvog svetskog rata i njegov značaj za razvoj slavistike, odnosno 1918. godina i razvoj slovenskih jezika i književnosti i njihovo proučavanje.
Na upravo završenom kongresu slavista, kao važna novina u organizaciji budućih kongresa, uvedena je nova kategorija: poster-referat koji obuhvata pretežno postdiplomce – doktorande i time omogućava mladim naučnicima da svoje radove prezentuju na velikim naučnim skupovima.
U skladu sa nepisanom tradicijom da jedan plenarni referat dolazi iz slovenskih zemalja, jedan iz neslovenskih, jedan iz zemlje domaćina, kao i da plenarni referati u najopštijem smislu na simboličan način predstavljaju tri najvažnije celine kongresa (jezik, književnost, pitanja slavistike), na kongresu slavista je usvojeno pet plenarnih referata: tri velika svetska imena i dva izuzetna predstavnika domaće slavistike.
Pored glavnog programa kongresa, organizovane su i prateće manifestacije, među kojima posebno mesto zauzimaju izložba rečnika „Srpska leksikografija od Vuka do danas“ u Galeriji nauke i tehnike SANU, kao i izložbe o Prvom svetkom ratu i Slavistika u emigraciji, koje su se mogle pogledati u auli Filološkog fakulteta. Tokom kongresa u Biblioteci Grada Beograda bila su predstavljena najvažnija slavistička izdanja objavljena u poslednjih pet godina.
Organizatori skupa su bili Međunarodni komitet slavista, Savez slavističkih društava Srbije, Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu i Srpska akademija nauka i umetnosti, a isti je održan pod pokroviteljstvom predsednika Srbije i Grada Beograda.
Sledeći kongres slavista biće održan 2023. godine u Parizu.
Recent Comments